Razvod kao izvor stresa

Ovaj tekst je namenjen osobama koje prolaze kroz proces razvoda, ali i onima koji ih imaju u svom okruženju, kako bi, kao pomagači,  bolje razumeli složenost situacije u kojoj se njihovi prijatelji ili rođaci nalaze. Ukoliko prepoznate navedene specifičnosti ovog procesa kao svoje, možete  videti da se neka osećanja i situacije dešavaju samo zato što idu u paketu zvanom „razvod“. Niste jedini koji se tako osećaju, niti slabi zato što tako reagujete. Oni koji su prošli kroz takvo iskustvo svedoče o prolaznosti svakog perioda, pa i ovog.

Razvod - jedna reč za stotinu događaja

Razvod nije jedan događaj, u jednom danu. Period razvoda može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Prve faze razvoda su još u braku. Razvod ne počinje tužbom za razvod braka i ne završava se rešenjem ili presudom. Još u toku zajedničkog života rađa se prvo ideja o razvodu kao rešenju, zatim se ta ideja potvrđuje ili napušta, razmišlja se o tome kako bi izgledao život nakon razvoda i kako bi smo se osećali. Za to vreme se traga i za drugim rešenjima, alternativama koje će „spasiti“ brak, neke se sprovode i budu uspešne, a neke ne. Postoji veliki broj različitih scenarija. Dešava se i da se nekoliko godina nakon razvoda partneri ponovo približe i nastave zajednički život. U svakom od tih scenarija postoji jedan period nestabilnosti u odnosu, promena ili pokušaja promena.

Veliki je broj različitih događaja karakterističnih za brakorazvodnu krizu, koji svaki na svoj način „napada“ pojedinca, ispituje njegove emotivne kapacitete, izazivaju odbrambene mehanizme osobe koja sve te događaje pokušava negde da smesti, da ih razume i emotivno obradi.

Zašto su događaji u toku razvoda toliko stresni?

Kada počinje razvod braka, partneri su već u stanju emocionalne pobuđenosti (ljutnje, ljubomore, straha) ili pak „istrošenosti“ od bitaka koje je vodila sama sa sobom ili sa partnerom u toku bračnog života. Moramo imati u vidu da niko nije želeo niti planirao da se jednoga dana njegov brak tako završi. Zbog toga svi postaju osetljiviji nego što bi bili u nekoj drugoj neželjenoj situaciji, podložniji emocionalnoj povredi.

Veliki emotivni bol stvara doživljaj gubitka sopstvene porodice, što se može porediti sa smrću bliske osobe. Ne gubimo samo partnerski odnos, već našu zajednicu, porodični život u kome smo imali svoje mesto, svoju ulogu, gubimo jednu celinu kojoj smo pripadali. Osim gubitka i žalosti za onim što smo imali, gubimo i sve ono što smo mislili da ćemo imati. Sve to skupa traži od osobe u razvodu da kontroliše svoja osećanja, obrađuje ih na način koji nije destruktivan po nju i u tom periodu toleriše emocionalnu poljuljanost u kojoj se nalazi.

Bez obzira u kojoj se fazi razvoda dogodi, rastavljenje supružnika gotovo uvek predstavlja izvor stresa za partnere. Partner koji napušta zajednicu se na taj događaj više mentalno i emotivno pripremio, obradio razloge i moguće posledice, za razliku od ovog drugog. Razdvajenje partnera često prati i odvajanje od deteta, koje može biti privremeno ili trajno, dogovoreno ili prisilno. Promene kod detata kao rekacije na rastavljanje roditelja i odvajanje od njih, kao što su promene u ponašanju, ljutnja, agresivnost, bolešljivost, vraćanje na ranije savladane razvojne zadatke, roditelji mogu doživeti kao još jedan nepredviđeni izvor stresa.

Roditelj zna da dete prolazi kroz težak period i trudi se da mu u tome pomogne, ali ne zna tačno kako će ono reagovati, te svaka negativnu promenu kod deteta pripisuje razvodu, što čini da se oseća krivim i lošim roditeljem.

Događaji u razvodu imaju i karakteristike koje najčešće kod ljudi izazivaju stres. To su nepredvidivost i neizvesnost. Za neke događaje znamo da će se desiti, ali ne znamo kako, kada, šta će se od nas tražiti, koje su naše obaveze i dužnosti. Suočavamo se sa događajima koje nismo imali u dosadašnjem životnom iskustvu. Važnost tih događaja za nas povećava pritisak i uticaj njihove neizvesnosti. Nepredvidivost događaja je takođe veoma stresna. Postoji veliki broj učesnika u procesu razvoda i mogućih izvora nepredviđenih situacija. Već je rečeno da ne znamo kako će reagovati deca, a njihova reakcija za roditelje može biti vidljiva i nakon nekoliko meseci. Ne znamo kako će druga osoba (partner) reagovati, koje korake preduzima, ne znamo tačno koje će korake preduzeti sud, centar za socijalni rad, čak i članovi primarne porodice ili porodice supružnika.

Najbolji izvori podrške

Prijatelji i članovi primarne porodice su najbolji pomagači osobama u procesu razvoda. Prijatelji pružaju razumevanje i emocionalnu podršku koja je u tim trenucima najpotrebnija. Sa njima, osim otvorenosti i bliskosti,  postoji generacijska sličnost, uglavnom se nalaze u istoj fazi po pitanju različitih aspekata života, pa i porodičnog, imaju decu sličnog uzrasta itd. Prijatelji vaše bračne probleme shvataju objektivnije, nemaju potrebu da se umešaju u vaš partnerski odnos ili sami preduzimaju poteze smatrajući da je to u vašu korist. Isto tako, oni manje osuđuju, a i ako to rade, rade na način koji je prihvatljiviji i suptilniji. Međutim, oni koji imaju pored podrške prijatelja i podršku svoje primarne porodice znatno su više zaštićeni od potencijalnog negativnog efekta stresnih događaja u toku razvoda. Nije retkost da se ljudi u toku ili nakon razvoda vrate i borave neko vreme kod svojih roditelja, brata ili sestre, odnosno da se oslone na njih u pogledu ublažavanja stresnih događaja po decu, pa se bake i deke više uključe u svakodnevne obaveze oko unučića. Time ne samo da pomažu unucima da prebrode krizni period, već i svom detetu, kome je potrebno neko vreme da reorganizuje svoj život.

Stavovi o razvodu koje prepoznajemo u svojom okruženju mogu negativno utiscati na nas. Shvatanje da je žena kriva za razvod, jer je ona odgovorna za očuvanje braka, opterećuje žene u našem društvu i sprutava ih u traženju pomoći, uključujući i podršku roditelja, ukoliko je takav njihov stav nagovešten ili eksplicitno iznet. Muškarci se sa druge strane mogu smatrati gubitnicima i slabićima, pogotovo ako žena napušta brak zbog drugog muškarca. I pored toga članovi primarne porodice su obično značajan izvor podrške u periodu razvoda njihovog deteta. Čak i ako postoje različiti stavovi o razvodu, druga vrsta pomoći i podrške dolaze do njihove dece i unučića. Promena mesta stanovanja, promena vezana za finasije i posao najčešće muče ljude u brakorazvodnoj krizi i dovode u situaciju da se obrate svojim roditeljima za pomoć.

Dobar izvor podrške u svim fazama razvoda braka može biti neko ko ima isto ili lično iskustvo. Pozitivni primeri „sličnih drugih“, osoba koje su i same prošle kroz proces razvoda, a sada su opet ispunjene i zadovoljne svojim životom, daju nadu i očigledan primer da je to moguće, koliko god nam se sada činilo nedostižno i teško. Ovakvi primeri u neposrednoj okolini ili u grupama podrške vraćaju nadu i ulivaju optimizam kada se dođe do gubitka vere i energije.

Dugotrajni procesi mogu iscrpeti partnere. Čak i oni koji su se naoružali strpljenjem i energijom povremeno popuste zbog nepredviđenog produžavanja procesa. Nažalost, u našoj sredini još uvek ne postoji navika koriščćenja raspoložive podrške psihologa u različitim životnim situacijama, pa ni u ovoj. Psihološka pomoć ne znači da ste poludeli od njega/nje ili od razvoda, da ste nesposobni i slabi pa morate da se razgovarate sa psihologom. U toku ove životne krize on pomaže svojim znanjem i tehnikama da razumete procese i događaje kroz koje prolazite, oslobodite emotivnih tereta koji su nastali iz neodrživih uverenja, koja često ne odgovoraju trenutnoj situaciji. On ne nameće, već pomaže da sami donesete odluke koje su najbolje za vas i prihvatite neminovne promene sa što manje negativnih posedica. 

Važno je da se u ovom periodu ljudi obrate za pomoć i podršku osobama u svom okruženju. Na taj način štite sebe od negativnih efekata uznemirujućih događaja. Drugi im pomažu da razumeju tok događaja, sagledaju siuaciju iz različitih uglova, prepoznaju i kontrolišu svoje emocije.

Mnogi reaguju pod dejstvom burnih emocija, pa je bolje u tim situacijama popričati sa nekim, a konkretne korake preduzeti kasnije, hladne glave. Na taj način možemo sprečiti ili prekinuti niz negativnih događaja, koji ne doprinose najboljem toku razvoda.

Nije dovoljno samo imati sa kim razgovarati. Osobine pomagača su veoma bitne za osobe u razvodu. Potrebno je da osoba koja pruža podršku bude emotivno stabilna, empatična, racionalna, strpljiva. Dodatni izvor stresa se javlja u situacijama kada se nekome požalimo, a sadržaja razgovora dovede do nerazumevanja ili čak do konflikta.

Kako možete pomoći sebi?

Dozvolite sebi pravo na grešku, bez osuđivinja i smookrivljivanja. Ne zaboravite koje sve pozitivne osobine posedujete, šta možete svakoga dana uraditi za sebe. Oprostite i sebi i drugima. Dozvolite drugima da nam olakšaju svakodnevnicu, potražite i primite podršku bliskih prijatelja i članova porodice. Ostanite u kontaktu sa drugima, obnovite stare kontakte, posvetite se svom zdravlju i aktivnostima sa decom.  Boravite na otvorenom, ako je potrebno razgovarajte sa stručnim licima koja se tom temom bave, takvi razgovori uvek donose olakšanje. Podsetite sebe na sposobnosti i veštine koje posedujete, oslonite se na njih, one i dalje tu, samo ih treba koristiti.

Osobi koja se nalazi u brakorazvodnoj krizi pomažu otvorenost i aktivno obraćanje za podršku i pomoć, kao i dobra procena gde i od koga se može dobiti odgovarajuća vrsta podrške. Stid, zatvorenost, samookrivljivanje i samostigmatizacija sputavaju obraćanje za pomoć i pronalaženje najboljeg načina za prevazilaženje stresnog perioda.

„Imao sam mnogo briga u životu, većina njih se nikada nije ni desila.“ Mark Tven

Jedan broj stresnih situacija se može jednostavno smanjiti ili potpuno eliminisati. Postoji tendencija kod ljudi u razvodu da, usled povećane osetljivosti i straha za budućnost, budu preokupljeni i brinu o stvarima koje se nisu dogodile, a možda se nikada neće ni dogoditi. Pridavanje znača perifernim događajima i sitnicama u ovom periodu dodatno oduzima energiju. Dobro je prikupljati informacije iz različitih izvora, ukoliko se treba pripremiti za neki kokretan događaj, ali takvi sadržaji mogu nepotrebno operetiti osobu i napraviti konfuziju. Zato je dobro pronaći manji broj kvalitetnih i pouzdanih izvora informacija.

Pronaći izvor pozitivne energije

Razmislite koje osobe, mesta i aktivnosti vam daju energiju. Izdvojite vreme za sebe. Nekad je dovoljno 20ak minuta da se provedemo u aktivnosti koja nas ispunjava i da se osećamo bolje. Dobro je posvetiti se nečemu smo smo davno želeli ali nismo imali dovoljno vremena. Ne samo da ćemo sebi pruštiti zadovoljstvo, već ćemo imati prilike da upoznamo nove ljude, sa sličnim interesovanjima, sa kojima nećemo razgovarati o aktuelnim problemima. Isto tako, prepoznajte osobe i situacije koje vas „prazne“. Posle kojih se osećate kao da vas je neko isključio iz izvora za napajanje. Takve susrete i okolnosti možemo kontrolisati i smanjiti njihov negativan uticaj na nas, što ne znači da treba prekinuti kontakt sa određenom osobom ili izbegavati određena mesta, već neko vreme smanjiti izloženost njima, kao prvu meru samozaštite.

Šta je zaista važno?

Jedan od koraka u pružanju samopomoći jeste određivanje prioriteta. Kada se događaju tako dugotrajni i složeni životni procesi, sa brojnim neželjenim posledicama, zastanite i razmislite šta vam je zaista važno. Zapitajte se da li će konkretan događaj, koji vas trenutno opterećuje za godinu dana biti važan za vas. Stavite na papir svoj prioritet u ovom trenutku. Potrudite se da vaše misli, emocije i aktivnosti idu u pravcu ostvarenja vašeg pririteta. Sve ostalo je manje važno. Bilo bi lepo da se ostvare i druge želje, zadovolje i druge potrebe, ali ne može se sve odjednom postaviti na svoje mesto. Kada se trenutni prioritet zadovolji, druge stvari će se postaviti kao najvažnije, a onda njima posvetiti vreme i energiju. Ovakav stav ujedno i daje odgovor na često postavljeno pitanj: „Da li vreme leči sve?“ Odgovor je : „Ne“. Vreme ne postavlja stvari postave na svoje mesto, postavljate vi, ali vam je za to potrebno određeno vreme.

Autor: Marijana Vilimonović, psiholog savetnik

Izvor: Dnevni list "Danas"