Razvod kao izvor stresa

Ovaj tekst je namenjen osobama koje prolaze kroz proces razvoda, ali i onima koji ih imaju u svom okruženju, kako bi, kao pomagači,  bolje razumeli složenost situacije u kojoj se njihovi prijatelji ili rođaci nalaze. Ukoliko prepoznate navedene specifičnosti ovog procesa kao svoje, možete  videti da se neka osećanja i situacije dešavaju samo zato što idu u paketu zvanom „razvod“. Niste jedini koji se tako osećaju, niti slabi zato što tako reagujete. Oni koji su prošli kroz takvo iskustvo svedoče o prolaznosti svakog perioda, pa i ovog.

Razvod - jedna reč za stotinu događaja

Razvod nije jedan događaj, u jednom danu. Period razvoda može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Prve faze razvoda su još u braku. Razvod ne počinje tužbom za razvod braka i ne završava se rešenjem ili presudom. Još u toku zajedničkog života rađa se prvo ideja o razvodu kao rešenju, zatim se ta ideja potvrđuje ili napušta, razmišlja se o tome kako bi izgledao život nakon razvoda i kako bi smo se osećali. Za to vreme se traga i za drugim rešenjima, alternativama koje će „spasiti“ brak, neke se sprovode i budu uspešne, a neke ne. Postoji veliki broj različitih scenarija. Dešava se i da se nekoliko godina nakon razvoda partneri ponovo približe i nastave zajednički život. U svakom od tih scenarija postoji jedan period nestabilnosti u odnosu, promena ili pokušaja promena.

Veliki je broj različitih događaja karakterističnih za brakorazvodnu krizu, koji svaki na svoj način „napada“ pojedinca, ispituje njegove emotivne kapacitete, izazivaju odbrambene mehanizme osobe koja sve te događaje pokušava negde da smesti, da ih razume i emotivno obradi.

Zašto su događaji u toku razvoda toliko stresni?

Kada počinje razvod braka, partneri su već u stanju emocionalne pobuđenosti (ljutnje, ljubomore, straha) ili pak „istrošenosti“ od bitaka koje je vodila sama sa sobom ili sa partnerom u toku bračnog života. Moramo imati u vidu da niko nije želeo niti planirao da se jednoga dana njegov brak tako završi. Zbog toga svi postaju osetljiviji nego što bi bili u nekoj drugoj neželjenoj situaciji, podložniji emocionalnoj povredi.

Veliki emotivni bol stvara doživljaj gubitka sopstvene porodice, što se može porediti sa smrću bliske osobe. Ne gubimo samo partnerski odnos, već našu zajednicu, porodični život u kome smo imali svoje mesto, svoju ulogu, gubimo jednu celinu kojoj smo pripadali. Osim gubitka i žalosti za onim što smo imali, gubimo i sve ono što smo mislili da ćemo imati. Sve to skupa traži od osobe u razvodu da kontroliše svoja osećanja, obrađuje ih na način koji nije destruktivan po nju i u tom periodu toleriše emocionalnu poljuljanost u kojoj se nalazi.

Bez obzira u kojoj se fazi razvoda dogodi, rastavljenje supružnika gotovo uvek predstavlja izvor stresa za partnere. Partner koji napušta zajednicu se na taj događaj više mentalno i emotivno pripremio, obradio razloge i moguće posledice, za razliku od ovog drugog. Razdvajenje partnera često prati i odvajanje od deteta, koje može biti privremeno ili trajno, dogovoreno ili prisilno. Promene kod detata kao rekacije na rastavljanje roditelja i odvajanje od njih, kao što su promene u ponašanju, ljutnja, agresivnost, bolešljivost, vraćanje na ranije savladane razvojne zadatke, roditelji mogu doživeti kao još jedan nepredviđeni izvor stresa.

Roditelj zna da dete prolazi kroz težak period i trudi se da mu u tome pomogne, ali ne zna tačno kako će ono reagovati, te svaka negativnu promenu kod deteta pripisuje razvodu, što čini da se oseća krivim i lošim roditeljem.

Događaji u razvodu imaju i karakteristike koje najčešće kod ljudi izazivaju stres. To su nepredvidivost i neizvesnost. Za neke događaje znamo da će se desiti, ali ne znamo kako, kada, šta će se od nas tražiti, koje su naše obaveze i dužnosti. Suočavamo se sa događajima koje nismo imali u dosadašnjem životnom iskustvu. Važnost tih događaja za nas povećava pritisak i uticaj njihove neizvesnosti. Nepredvidivost događaja je takođe veoma stresna. Postoji veliki broj učesnika u procesu razvoda i mogućih izvora nepredviđenih situacija. Već je rečeno da ne znamo kako će reagovati deca, a njihova reakcija za roditelje može biti vidljiva i nakon nekoliko meseci. Ne znamo kako će druga osoba (partner) reagovati, koje korake preduzima, ne znamo tačno koje će korake preduzeti sud, centar za socijalni rad, čak i članovi primarne porodice ili porodice supružnika.

Najbolji izvori podrške

Prijatelji i članovi primarne porodice su najbolji pomagači osobama u procesu razvoda. Prijatelji pružaju razumevanje i emocionalnu podršku koja je u tim trenucima najpotrebnija. Sa njima, osim otvorenosti i bliskosti,  postoji generacijska sličnost, uglavnom se nalaze u istoj fazi po pitanju različitih aspekata života, pa i porodičnog, imaju decu sličnog uzrasta itd. Prijatelji vaše bračne probleme shvataju objektivnije, nemaju potrebu da se umešaju u vaš partnerski odnos ili sami preduzimaju poteze smatrajući da je to u vašu korist. Isto tako, oni manje osuđuju, a i ako to rade, rade na način koji je prihvatljiviji i suptilniji. Međutim, oni koji imaju pored podrške prijatelja i podršku svoje primarne porodice znatno su više zaštićeni od potencijalnog negativnog efekta stresnih događaja u toku razvoda. Nije retkost da se ljudi u toku ili nakon razvoda vrate i borave neko vreme kod svojih roditelja, brata ili sestre, odnosno da se oslone na njih u pogledu ublažavanja stresnih događaja po decu, pa se bake i deke više uključe u svakodnevne obaveze oko unučića. Time ne samo da pomažu unucima da prebrode krizni period, već i svom detetu, kome je potrebno neko vreme da reorganizuje svoj život.

Stavovi o razvodu koje prepoznajemo u svojom okruženju mogu negativno utiscati na nas. Shvatanje da je žena kriva za razvod, jer je ona odgovorna za očuvanje braka, opterećuje žene u našem društvu i sprutava ih u traženju pomoći, uključujući i podršku roditelja, ukoliko je takav njihov stav nagovešten ili eksplicitno iznet. Muškarci se sa druge strane mogu smatrati gubitnicima i slabićima, pogotovo ako žena napušta brak zbog drugog muškarca. I pored toga članovi primarne porodice su obično značajan izvor podrške u periodu razvoda njihovog deteta. Čak i ako postoje različiti stavovi o razvodu, druga vrsta pomoći i podrške dolaze do njihove dece i unučića. Promena mesta stanovanja, promena vezana za finasije i posao najčešće muče ljude u brakorazvodnoj krizi i dovode u situaciju da se obrate svojim roditeljima za pomoć.

Dobar izvor podrške u svim fazama razvoda braka može biti neko ko ima isto ili lično iskustvo. Pozitivni primeri „sličnih drugih“, osoba koje su i same prošle kroz proces razvoda, a sada su opet ispunjene i zadovoljne svojim životom, daju nadu i očigledan primer da je to moguće, koliko god nam se sada činilo nedostižno i teško. Ovakvi primeri u neposrednoj okolini ili u grupama podrške vraćaju nadu i ulivaju optimizam kada se dođe do gubitka vere i energije.

Dugotrajni procesi mogu iscrpeti partnere. Čak i oni koji su se naoružali strpljenjem i energijom povremeno popuste zbog nepredviđenog produžavanja procesa. Nažalost, u našoj sredini još uvek ne postoji navika koriščćenja raspoložive podrške psihologa u različitim životnim situacijama, pa ni u ovoj. Psihološka pomoć ne znači da ste poludeli od njega/nje ili od razvoda, da ste nesposobni i slabi pa morate da se razgovarate sa psihologom. U toku ove životne krize on pomaže svojim znanjem i tehnikama da razumete procese i događaje kroz koje prolazite, oslobodite emotivnih tereta koji su nastali iz neodrživih uverenja, koja često ne odgovoraju trenutnoj situaciji. On ne nameće, već pomaže da sami donesete odluke koje su najbolje za vas i prihvatite neminovne promene sa što manje negativnih posedica. 

Važno je da se u ovom periodu ljudi obrate za pomoć i podršku osobama u svom okruženju. Na taj način štite sebe od negativnih efekata uznemirujućih događaja. Drugi im pomažu da razumeju tok događaja, sagledaju siuaciju iz različitih uglova, prepoznaju i kontrolišu svoje emocije.

Mnogi reaguju pod dejstvom burnih emocija, pa je bolje u tim situacijama popričati sa nekim, a konkretne korake preduzeti kasnije, hladne glave. Na taj način možemo sprečiti ili prekinuti niz negativnih događaja, koji ne doprinose najboljem toku razvoda.

Nije dovoljno samo imati sa kim razgovarati. Osobine pomagača su veoma bitne za osobe u razvodu. Potrebno je da osoba koja pruža podršku bude emotivno stabilna, empatična, racionalna, strpljiva. Dodatni izvor stresa se javlja u situacijama kada se nekome požalimo, a sadržaja razgovora dovede do nerazumevanja ili čak do konflikta.

Kako možete pomoći sebi?

Dozvolite sebi pravo na grešku, bez osuđivinja i smookrivljivanja. Ne zaboravite koje sve pozitivne osobine posedujete, šta možete svakoga dana uraditi za sebe. Oprostite i sebi i drugima. Dozvolite drugima da nam olakšaju svakodnevnicu, potražite i primite podršku bliskih prijatelja i članova porodice. Ostanite u kontaktu sa drugima, obnovite stare kontakte, posvetite se svom zdravlju i aktivnostima sa decom.  Boravite na otvorenom, ako je potrebno razgovarajte sa stručnim licima koja se tom temom bave, takvi razgovori uvek donose olakšanje. Podsetite sebe na sposobnosti i veštine koje posedujete, oslonite se na njih, one i dalje tu, samo ih treba koristiti.

Osobi koja se nalazi u brakorazvodnoj krizi pomažu otvorenost i aktivno obraćanje za podršku i pomoć, kao i dobra procena gde i od koga se može dobiti odgovarajuća vrsta podrške. Stid, zatvorenost, samookrivljivanje i samostigmatizacija sputavaju obraćanje za pomoć i pronalaženje najboljeg načina za prevazilaženje stresnog perioda.

„Imao sam mnogo briga u životu, većina njih se nikada nije ni desila.“ Mark Tven

Jedan broj stresnih situacija se može jednostavno smanjiti ili potpuno eliminisati. Postoji tendencija kod ljudi u razvodu da, usled povećane osetljivosti i straha za budućnost, budu preokupljeni i brinu o stvarima koje se nisu dogodile, a možda se nikada neće ni dogoditi. Pridavanje znača perifernim događajima i sitnicama u ovom periodu dodatno oduzima energiju. Dobro je prikupljati informacije iz različitih izvora, ukoliko se treba pripremiti za neki kokretan događaj, ali takvi sadržaji mogu nepotrebno operetiti osobu i napraviti konfuziju. Zato je dobro pronaći manji broj kvalitetnih i pouzdanih izvora informacija.

Pronaći izvor pozitivne energije

Razmislite koje osobe, mesta i aktivnosti vam daju energiju. Izdvojite vreme za sebe. Nekad je dovoljno 20ak minuta da se provedemo u aktivnosti koja nas ispunjava i da se osećamo bolje. Dobro je posvetiti se nečemu smo smo davno želeli ali nismo imali dovoljno vremena. Ne samo da ćemo sebi pruštiti zadovoljstvo, već ćemo imati prilike da upoznamo nove ljude, sa sličnim interesovanjima, sa kojima nećemo razgovarati o aktuelnim problemima. Isto tako, prepoznajte osobe i situacije koje vas „prazne“. Posle kojih se osećate kao da vas je neko isključio iz izvora za napajanje. Takve susrete i okolnosti možemo kontrolisati i smanjiti njihov negativan uticaj na nas, što ne znači da treba prekinuti kontakt sa određenom osobom ili izbegavati određena mesta, već neko vreme smanjiti izloženost njima, kao prvu meru samozaštite.

Šta je zaista važno?

Jedan od koraka u pružanju samopomoći jeste određivanje prioriteta. Kada se događaju tako dugotrajni i složeni životni procesi, sa brojnim neželjenim posledicama, zastanite i razmislite šta vam je zaista važno. Zapitajte se da li će konkretan događaj, koji vas trenutno opterećuje za godinu dana biti važan za vas. Stavite na papir svoj prioritet u ovom trenutku. Potrudite se da vaše misli, emocije i aktivnosti idu u pravcu ostvarenja vašeg pririteta. Sve ostalo je manje važno. Bilo bi lepo da se ostvare i druge želje, zadovolje i druge potrebe, ali ne može se sve odjednom postaviti na svoje mesto. Kada se trenutni prioritet zadovolji, druge stvari će se postaviti kao najvažnije, a onda njima posvetiti vreme i energiju. Ovakav stav ujedno i daje odgovor na često postavljeno pitanj: „Da li vreme leči sve?“ Odgovor je : „Ne“. Vreme ne postavlja stvari postave na svoje mesto, postavljate vi, ali vam je za to potrebno određeno vreme.

Autor: Marijana Vilimonović, psiholog savetnik

Izvor: Dnevni list "Danas"

Kako pomoći sebi tokom razvoda

izvor: www.maminsvet.net
autor: Marijana Vilimonović

Razvod je jedno od najstresnijih iskustava koje možemo imati u životu, bez obzira da li smo sami doneli tu odluku ili na nju pristali. Zašto je toliko stresan? Niko nas nije naučio kako se prolazi kroz taj proces, šta se tačno radi, a šta ne. Nismo želeli da se naš brak tako završi, ulazimo u brak sa idejom o zdravoj i trajnoj porodici. Razvod shvatamo kao lični poraz. Preplavljeni smo mešavnom intenzivnih emocija, od razočaranosti do tuge, ljutnje i besa, od neverice i zabrinutosti do straha. Imamo potrebu da stvari držimo pod kod kontrolom a one nam izmiču. Ne možemo da predvidimo šta će uraditi druga strana, kako će se sve završiti, kako će deca sve prihvatiti. Ima puno pitanja a malo onih koji nam mogu dati tačne ili bar utešne odgovore.
Više od svega u periodu razvoda potrebna vam je podrška, u svim oblicima: emotivna – da se ispraznite i oslobodite negativnih emocija i tenzije, stručna – da dobijete informacije koje su nam neophodne , praktična – da vas odmeni u situacijama kada klonete i kada vam je potrebno da „napunite baterije“ .......

- See more at: http://www.maminsvet.net/2013/10/22/kako-pomoci-sebi-tokom-razvoda/#more-4938

Razvod - iskustvena grupa

Iskustvena grupa „Upravljanje sobom u procesu razvoda“ daje mogućnost osobama koje prolaze ili su prošle kroz proces razvoda da uz psihosocijalnu podršku voditelja grupe i drugih učesnika sa istim ili sličnim iskustvom rade na sebi i ojačaju svoje snage kako bi očuvale kvalitet života, svoje fizičko i mentalno zdravlje. 

ISKUSTVENA GRUPA „UPRAVLJANJE SOBOM U PROCESU RAZVODA“

Cilj iskustvene grupe - Pružanje psihosocijalne podrške osobama koje prolaze kroz proces razvoda .

Šta Vam nudi iskustvena grupa?

- Mogućnost da u zaštićenom okruženju iznesete svoje dileme, pitanja, strahove, nedoumice.
- Mogućnost da učite iz tuđeg iskustva
- Okruženje koje razume kroz šta prolazite i spremno je da Vam pruži podršku, bez osuđivanja i kritikovanja
- Mogućnost da radite na sebi i iskoristite trenutnu krizu kao priliku svoj lični razvoj
- Priliku da čujete druga iskustva i postanete svedoci njihove promene na bolje
- Priliku da doživite realne reakcije drugih na svoje stavove, mišljenja i ponašanja, obzirom na poverenje, otvorenost i specifičnost odnosa koji se stvara među članovima grupe, baziranom na međusobnom razumevanje i poštovanju.

TRAJANJE - Možete se priključiti postojećoj grupi u bilo kom trenutku. Članstvo u grupi nije unapred vremenski ograničeno.
Pre priključenja grupi obavezan je jedan individualni susret sa koučem. Taj susret je besplatan.

PRAVILA GRUPE:

- poštovanje osnovnih etičkih i profesionalnih načela od strane njegovih spovodioca, kao i poštovanje bazičnih pravila komunikacije od strane učesnika
- važi pravilo poverljivosti (sadržaj koji se iznosi u grupama ili individualno je poverljiv i ne predočava se trećim licima)
- međusobno poverenje, poštovanje i tačnost, kao i poštovanje međusobnih razlika.
- važi nulta tolerancija na diskriminaciju učesnika po bilo kom osnovu.
- nulta tolerancija na agresivnost

PRIJAVLJIVANJE i kontakti voditelja grupe:

 Marijana Vilimonović, psiholog savetnik
065/3695509, email: marijana.vilimonovic@gmail.com

 Tatjana Stevanović, lajf kouč O.L.I. Psihodinamskog metoda
064/8846733, email: tatjanamomic@eunet.rs

http://olicentar.rs/images/stories/downloads/Iskustvena_grupa/Iskustvena_grupa-Razvod.pdf

Mesto održavanja: Ulica Ljube Didića br. 21, Beograd, Palilula

Program "Upravljenje sobom u procesu razvoda"

Razvodite se!? Ne morate kroz to iskustvo da prolazite sami. Osećate se zbunjeno, napeto, u dilemi ste, osećate strah…? Možemo Vam pomoći da svoja iskustva podelite sa onima koji su u sličnoj situaciji ili su kroz nju već prošli.

UPRAVLJANJE SOBOM U PROCESU RAZVODA

(Program pružanja psiho-socijalne podrške)

Program “Upravljanje sobom u procesu razvoda”  je primenjeni program proistekao iz O.L.I. Psihodinamskog Integrativnog metoda,  u skladu sa znanjem i iskustvom stečenim na edukaciji O.L.I. psihodimskog life coaching-a, rada na sebi, rada sa klijentima i ličnog životnog  iskustva. Program omogućava sticanje praktičnih veština prepoznavanja, razumevanja i upravljanja emocijama i događajima tokom razvoda. Uključuje veliki broj praktičnih tehnika, vežbi i efikasnih postupaka za ovladavanje veštinama. Opšti cilj programa je sticanje primenjivih znanja za upravljanje sobom u procesu razvoda.
(http://olicentar.rs/index.php/o-l-i-metod/o-o-l-i-metodu)

CILJEVI PROGRAMA:

·         pružanje socijalne i psihološke podrške članovima grupe

·         jačanje unutrašnjih snaga učesnika (potrebnih za prevladavanje krize, umanjivanje uticaja stresnih događaja)

·         očuvanje psihofizičkog zdravlja učesnika, prevencija mentalnih i psihosomatskih oboljenja

·         razvoj određenih sposobnosti potrebnih za samostalno poboljšanje kvaliteta života pojedinca

     (na nivou komunikacije, međuljudskih odnosa, definisanja ličnih potreba i ciljeva, ostvarivanje zadovoljstva u različitim ulogama: roditeljskim, partnerskim, društvenim, profesionalnim…)

·         buđenje svesti o ličnoj odgovornosti i moći pojedinca, čime osoba stiče doživljaj da je “uzela život u svoje ruke”

Sprovođenje Programa podrazumeva :

- poštovanje osnovnih etičkih i profesionalnih načela od strane njegovih spovodioca, kao i poštovanje bazičnih pravila komunikacije od strane učesnika

- važi pravilo poverljivosti (sadržaj koji se iznosi u grupama ili individualno je poverljiv i ne predočava se trećim licima).

- međusobno poverenje, poštovanje i tačnost, kao i poštovanje međusobnih razlika 

- nultu tolerancija na diskriminaciju učesnika po bilo kom osnovu

- nultu tolerancija na agresivnost

TRAJANJE:

          Program traje 48 sati i podeljen je u 7 modula.

     Prvih 6 modula traju po 6 sati, raspodeljenih u dva susreta od 1,5 sat i jednu radionicu od 3 sata.

     Sedmi modul traje 12 sati i sastoji se od 4  susreta po 3 sata.

         Program se sprovodi u manjim grupama (do 15 članova).

    Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće u jednom ili više modula. Realizacija svakog od modula počinje nakon formiranja grupe za taj modul.

STRUKTURA PROGRAMA:

I Modul                      Period pre razvoda  „Izneverena očekivanja”

Otkriti očekivanja koja su se izneverila, sa čime je osoba ušla u brak, u kojim okolnostima, sa kojom idejom

II Modul        Svest o problemu – ideja o razvodu  „Šta sve može da vodi ka razvodu“ 

Učesnici se upoznaju sa procesima koji se odvijaju u ovoj fazi, što doprinosi razumevanju i prihvatanju toka stvari, uz navođenje na otkrivanje pravog uzroka kako se isto ne bi ponovilo u budućim vezama, ne tražimo krivca nego rešenje.

III Modul          Odluka o razvodu „Šta sve sa sobom nosi odluka o razvodu“

Ovladavanje veštinama  komunikacije, naučiti kako da dođemo do odluke u kojoj neće biti važno ko je u pravu, već šta je ispravno i najbolje za sve u datoj situaciji. Rešavanje konflikata, zastupanje sebe, poštovanje svojih prava i prava Drugog.

IV Modul          Dezorganizacija – period „haosa“ „Kako preživeti početak razvoda – odvajanje“

·         umanjiti osećanje ljutnje i besa na partnera, povezati dešavanja sa lošim odnosom a ne sa „lošom“ osobom (bivšim partnerom)

·         jačanje roditeljske relacije – ne povlačiti se iz odnosa sa decom,  rad na komunikaciji sa decom

·         ohrabriti očeve da zatraže socijalnu podršku od svojih bližnjih (važne osobe)

V Modul           Faza reorganizacije „Stvaranje novog  ja“

·         napuštanje prethodnog identiteta  i stvaranje novog, ponovno „kreiranje sebe“

·         osvešćivanje pozitivnih aspektata razvoda, „kriza kao šansa“

·         rad na emocionalnoj separaciji od partnera, prepoznavanje trenutnih emocija

VI  Modul         Posle razvoda „Šta posle razvoda-priprema za nastavak života, nove veze“

·         objektivno sagledati svoju odgovrnosti i odluku , svrhu koju je imao izbor baš takvog partnera

·         sagledati sopstveni doprinos i stavove koji su uticali na razvoj i tok  događaja integracija celog kriznog perioda razvoda u sopstvenoi živorni tok

·         otkrivanje  “kakav/va hoću da budem”

VII Modul         Odnos sa decom

1.     Komunikacija sa decom vezana za teme razvoda

2.     Održavanje odnosa sa detetom u slučajevima kada ono živi sa drugim roditeljem

3.     Unutrašnje prevladavanje odvajanja od deteta

4.     Komunikacija sa decom i disciplina

Napomena: postoji mogućnost izdavanja sertifikata "O.L.I. Psihološko edukativnog centra" za sate iskustvenog rada (rada na sebi) učesnicima kojima je to potrebno. 
Detaljnije o programu : http://olicentar.rs/images/stories/downloads/Radionice/razvod.pdf

PRIJAVLJIVANJE i dodatne informacije (kreatori i voditelji programa):

·         Marijana Vilimonović, lajf  kouč  O.L.I.  Psihodinamskog metoda

Kontakt: 060/3695509, marijana.vilimonovic@gmail.com  

·         Tatjana Stevanović, dipl. matematičar i lajf kouč O.L.I. Psihodinamskog metoda

Kontakt: 064/8846733, tatjanamomic@eunet.rs

Mesto održavanja:        Ulica Ljube Didića br. 21, Beograd, Palilula

Roditelji i deca u periodu razvoda

         Iako se psihološko savetovanje kloni pravog davanja saveta, postoje životni događaji i krize, kao što je razvod, kada direktne preporuke mogu biti od pomoći.  Tada smo preplavljeni različitim emocijama (od tuge, razočaranosti i straha do besa i želje za osvetom),   konfuzni, u situaciji da donosimo važne odluke  ne samo vezano za nas već i za našu decu. Kao i u svakoj drugoj životnoj sizuaciji, najbitnije je da budemo smireni i iskreni .

          Na samom početku,  recite detetu šta se događa što je moguće jednostavnije, u skladu sa uzrastom deteta, bez suvišnih detalja, primera, objašnjavanja i interpretacija prošlih događaja , jer tako neminovno ulazite u „blatnjenje“ drugog roditelja kao i  u priču „ko je kriv“ , što nepotrebno  opterećuje dete. 
          Sve informacije koje se ne tiču deteta ostavite za sebe, ali zato unapred pripremite odgovore na pitanja: gde i sa kim će dete živeti (ako imate više dece da li će biti zajedno); da li će menjati školu, okruženje, kada i kako će odžavati kontakt sa drugim roditeljem, babom i dedom, drugarima i sl. Osim što razgovarate o tome šta će se sve promeniti, naglasite i šta se sve neće promeniti (ako je dete vezano za kućnog ljubimca, svoje stvari, sobu i slično). Budite iskreni u vezi svojih planova. Važno je da dete zna da ćete oboje i dalje biti njegovi roditelji, kao i do sad. Ukoliko ne znate u tom trenutku odgovore na sva pitanja, nemojte davati detetu lažnu nadu ili brigu,  predstaljajući sopstvena nagađanja kao činjenice.  Imate pravo da ne znate odgovore na sva pitanja, ali onda recite detetu da ćete razmisliti još o tome, te ćete mu reći kada budete znali.

         Sa detetom razgovarajte kad ste oboje smireni, o svim važnim temama pa i o ovoj. Deca te razgovore pamte, kao i atmosferu koja je vladala u toku razgovora. Ukoliko ste tom prilikom smireni i pružate detetu emotivnu sigurnost, dete će lakše prihvatiti promene.

        Dajte jasno detetu do  znanja da ono nije krivo za vaš razvod. Deca su po prirodi egocentrična bića. Misle da je sve vezano za  njih. Osim toga, često čuju svađe roditelja u kojima se spominju njihova imena , nešto vezano za njih (bez obzira u kom kontekstu), te smatraju da se svađate „zbog“ njih, „da nema njega“ ili „da nema toga“( nekog događaja ) vi se ne biste ni svađali. Međutim, nije uvek  dovoljno jednom objasniti detetu da nije krivo. Ponovite to, jer vam dete skoro nikada neće eksplicitno reći ili pokazati osećanje krivice, a možda čak ni ne zna da je nelagoda koju oseća –krivica, pa je ispoljava kroz povlačenje, ljutnju ili neku drugu promenu u  ponašanju.

        Potrudite se da u svakoj situaciji , ma koliko ona bila izuzetna (neprijatna) i bez obzira šta osećate u tom trenutku prema drugom roditelju, reagujete tako da dugoročni ishod vaših reakcija bude najbolji za dete i za vas. Imajte u glavi širu sliku, a ne samo konkretan događaj ili situaciju. Suzdržite se da  reagujte i  donosite odluke u stanju visoke pobuđenosti (u afektu) bez obzira koliko  vam se baš to u trenutku čini pravim postupkom ili činilo rasterećenje. Hladne glave možete čak uraditi  isto, ali na drugačiji ,“ pametniji“ način.

        Suzdržite se od ispoljavanja netrpeljivost prema drugom roditelju pred detetom. Sve što mislite i osećate podelite kasnije- sa prijateljem, rođakom, advokatom, psihologom, sveštenikom ili bilo kim ko vam pruža podršku u tom periodu (bez stida i straha dozvolite drugima da vam pomognu). Ukoliko imate prilike pridružite se nekoj grupi ili udruženju gde možete razmeniti svoja osećanja, nedoumice i strahove sa drugima. Imajte u vidu da niste jedini, da sve što proživnjavate sada neko je već pre vas proživeo i svoje iskustvo možete podeliti sa drugima.

       Ukoliko ste preuzeli (pored svojih obaveza) sve obaveze koje je obavljao drugi roditelj, vezano za kuću i dete, svedite ih na razumnu meru, na određeno vreme- dok ne prođe period krize,  u međuvremenu dete raste i time se sve više osamostaljuje, a njegove potrebe se menjaju. I opet, dozvolite drugima da vam pomognu. Ako drugi  roditelj želi da i dalje izvršava obaveze oko deteta koje je do tada radio, a sa njim ste u koliko-toliko dobrom odnosu, to je dobro i za dete i za Vas.

       Suzdržite se od toga da koristite dete za prenošenje poruka ili „špijuniranje“ drugog roditelja ma koliko vam naivno ta ideja zvučala, niti da dete na bilo koji drugi način stavljate u poziciju opredeljivanja za i protiv, kao i u poziciju „imeđu dve vatre“ . Sve navedene strategije su loše strategije i dodatno otežavaju situaciju u kojoj se dete nalazi.

      Prihvatite da ne postoji osoba ili ustanova koja će promeniti vašeg bivšeg supruga/suprugu i naterati ga da se ophodi prema detetu i obavezama koje ima prema njemu onako kako vi to želite ili smatrate „normalnim“, koliko god vaša vizija bila u korist deteta.  To ne isključuje reagovanje ukoliko smatrate da je dete ugroženo (fizički ili psihički maltretirano) i ukoliko drugi roditelj ne izvršava roditeljske dužnosti donete presudom.

      Ako se trudite,  a drugi roditelj se ponaša sasvim suprotno svemu što je ovde navedeno, nemojte dozvolite da vas to  obeshrabri. Računajte na to da svako ima svoj doprinos, vaše je da radite onako kako mislite da je najbolje. Osim toga, sve što činite danas u odnosu sa detetom ima i svoje „odloženo dejstvo“. Takođe, razgovor i atmosfera koja nije nabijena negativnim emocijama daje blagotvoran efekat na dete.

      Bez obzira koliko se trudite,  može se desiti da popustite pod jakim  emocijama i u trenutku odreagujete ili izgovorite nešto što niste želeli, međutim, nemojte se opterećivati  time, oprostite sebi, ako je potrebno izvinite se detetu i idite dalje, setite se da niste savršeni i jedna greška neće srušiti vaš dosadašnji trud, kao što ni samo jedna  dobra misao, emocija ili radnja ne može sve dovesti u red. Zato, vaš najbolji prijatelj jeste stpljenje. Ne znamo koliko je vremena potrebno da stvari dođu na svoje mesto. Za to vreme verujte da će doći.

Marijana Vilimonović
psihološki savetnik
marijana.vilimonovic@gmail.com
065/3695509