Roditelji i deca u periodu razvoda

         Iako se psihološko savetovanje kloni pravog davanja saveta, postoje životni događaji i krize, kao što je razvod, kada direktne preporuke mogu biti od pomoći.  Tada smo preplavljeni različitim emocijama (od tuge, razočaranosti i straha do besa i želje za osvetom),   konfuzni, u situaciji da donosimo važne odluke  ne samo vezano za nas već i za našu decu. Kao i u svakoj drugoj životnoj sizuaciji, najbitnije je da budemo smireni i iskreni .

          Na samom početku,  recite detetu šta se događa što je moguće jednostavnije, u skladu sa uzrastom deteta, bez suvišnih detalja, primera, objašnjavanja i interpretacija prošlih događaja , jer tako neminovno ulazite u „blatnjenje“ drugog roditelja kao i  u priču „ko je kriv“ , što nepotrebno  opterećuje dete. 
          Sve informacije koje se ne tiču deteta ostavite za sebe, ali zato unapred pripremite odgovore na pitanja: gde i sa kim će dete živeti (ako imate više dece da li će biti zajedno); da li će menjati školu, okruženje, kada i kako će odžavati kontakt sa drugim roditeljem, babom i dedom, drugarima i sl. Osim što razgovarate o tome šta će se sve promeniti, naglasite i šta se sve neće promeniti (ako je dete vezano za kućnog ljubimca, svoje stvari, sobu i slično). Budite iskreni u vezi svojih planova. Važno je da dete zna da ćete oboje i dalje biti njegovi roditelji, kao i do sad. Ukoliko ne znate u tom trenutku odgovore na sva pitanja, nemojte davati detetu lažnu nadu ili brigu,  predstaljajući sopstvena nagađanja kao činjenice.  Imate pravo da ne znate odgovore na sva pitanja, ali onda recite detetu da ćete razmisliti još o tome, te ćete mu reći kada budete znali.

         Sa detetom razgovarajte kad ste oboje smireni, o svim važnim temama pa i o ovoj. Deca te razgovore pamte, kao i atmosferu koja je vladala u toku razgovora. Ukoliko ste tom prilikom smireni i pružate detetu emotivnu sigurnost, dete će lakše prihvatiti promene.

        Dajte jasno detetu do  znanja da ono nije krivo za vaš razvod. Deca su po prirodi egocentrična bića. Misle da je sve vezano za  njih. Osim toga, često čuju svađe roditelja u kojima se spominju njihova imena , nešto vezano za njih (bez obzira u kom kontekstu), te smatraju da se svađate „zbog“ njih, „da nema njega“ ili „da nema toga“( nekog događaja ) vi se ne biste ni svađali. Međutim, nije uvek  dovoljno jednom objasniti detetu da nije krivo. Ponovite to, jer vam dete skoro nikada neće eksplicitno reći ili pokazati osećanje krivice, a možda čak ni ne zna da je nelagoda koju oseća –krivica, pa je ispoljava kroz povlačenje, ljutnju ili neku drugu promenu u  ponašanju.

        Potrudite se da u svakoj situaciji , ma koliko ona bila izuzetna (neprijatna) i bez obzira šta osećate u tom trenutku prema drugom roditelju, reagujete tako da dugoročni ishod vaših reakcija bude najbolji za dete i za vas. Imajte u glavi širu sliku, a ne samo konkretan događaj ili situaciju. Suzdržite se da  reagujte i  donosite odluke u stanju visoke pobuđenosti (u afektu) bez obzira koliko  vam se baš to u trenutku čini pravim postupkom ili činilo rasterećenje. Hladne glave možete čak uraditi  isto, ali na drugačiji ,“ pametniji“ način.

        Suzdržite se od ispoljavanja netrpeljivost prema drugom roditelju pred detetom. Sve što mislite i osećate podelite kasnije- sa prijateljem, rođakom, advokatom, psihologom, sveštenikom ili bilo kim ko vam pruža podršku u tom periodu (bez stida i straha dozvolite drugima da vam pomognu). Ukoliko imate prilike pridružite se nekoj grupi ili udruženju gde možete razmeniti svoja osećanja, nedoumice i strahove sa drugima. Imajte u vidu da niste jedini, da sve što proživnjavate sada neko je već pre vas proživeo i svoje iskustvo možete podeliti sa drugima.

       Ukoliko ste preuzeli (pored svojih obaveza) sve obaveze koje je obavljao drugi roditelj, vezano za kuću i dete, svedite ih na razumnu meru, na određeno vreme- dok ne prođe period krize,  u međuvremenu dete raste i time se sve više osamostaljuje, a njegove potrebe se menjaju. I opet, dozvolite drugima da vam pomognu. Ako drugi  roditelj želi da i dalje izvršava obaveze oko deteta koje je do tada radio, a sa njim ste u koliko-toliko dobrom odnosu, to je dobro i za dete i za Vas.

       Suzdržite se od toga da koristite dete za prenošenje poruka ili „špijuniranje“ drugog roditelja ma koliko vam naivno ta ideja zvučala, niti da dete na bilo koji drugi način stavljate u poziciju opredeljivanja za i protiv, kao i u poziciju „imeđu dve vatre“ . Sve navedene strategije su loše strategije i dodatno otežavaju situaciju u kojoj se dete nalazi.

      Prihvatite da ne postoji osoba ili ustanova koja će promeniti vašeg bivšeg supruga/suprugu i naterati ga da se ophodi prema detetu i obavezama koje ima prema njemu onako kako vi to želite ili smatrate „normalnim“, koliko god vaša vizija bila u korist deteta.  To ne isključuje reagovanje ukoliko smatrate da je dete ugroženo (fizički ili psihički maltretirano) i ukoliko drugi roditelj ne izvršava roditeljske dužnosti donete presudom.

      Ako se trudite,  a drugi roditelj se ponaša sasvim suprotno svemu što je ovde navedeno, nemojte dozvolite da vas to  obeshrabri. Računajte na to da svako ima svoj doprinos, vaše je da radite onako kako mislite da je najbolje. Osim toga, sve što činite danas u odnosu sa detetom ima i svoje „odloženo dejstvo“. Takođe, razgovor i atmosfera koja nije nabijena negativnim emocijama daje blagotvoran efekat na dete.

      Bez obzira koliko se trudite,  može se desiti da popustite pod jakim  emocijama i u trenutku odreagujete ili izgovorite nešto što niste želeli, međutim, nemojte se opterećivati  time, oprostite sebi, ako je potrebno izvinite se detetu i idite dalje, setite se da niste savršeni i jedna greška neće srušiti vaš dosadašnji trud, kao što ni samo jedna  dobra misao, emocija ili radnja ne može sve dovesti u red. Zato, vaš najbolji prijatelj jeste stpljenje. Ne znamo koliko je vremena potrebno da stvari dođu na svoje mesto. Za to vreme verujte da će doći.

Marijana Vilimonović
psihološki savetnik
marijana.vilimonovic@gmail.com
065/3695509