Psihološko savetovanje

Psihološko savetovanje je orijentisano na otklanjanje pojava koje klijent definiše kao tegobu, problem ili teškoću u funkcionisanju.
Za razliku od psihoterapije, savetovanje je najčešće usmereno na neki konkretan problem manjih razmera, zbog čega traje znatno kraće.
Susreti se u psihološkom savetovanju odvijaju na individualnim, unapred zakazanim terminima. Jedan susret traje 60 minuta, a njihov broj se ne određuje unapred već se prilagođava tempu i zahtevima samog  procesa psihološkog savetovanja.

Oblasti mog rada sa klijentima:

Prevazilaženje stresnih situacija i životnih kriza,
preventiva razvoja  psihosomatskih oboljenja,
očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja.

Prevazilaženje konfliktnih situacija,
problema u oblasti roditeljstva i partnerskog odnosa,
prevazilaženje bračnih kriza i razvoda braka.

Podrška i vođenje kroz razvoj ličnosti,
kreiranje ličnih strategija u različitim oblastima života.

Psihološka podrška osobama sa hroničnim i/ili  teškim (onkološkim ) oboljenjem i njihovim članovima porodice.


Načini rada:

 Individualno

• u dogovorenom terminu
• jedan susret traje 60 minuta
• broj potrebnih susreta se ne određuje unapred
• moguće je raditi na daljinu, preko skajpa 

Pristup : psihodinamski

Psihoterapijski pravac: OLI Integrativni psihodinamski metod

Nacionalni sertifikat za savetovanje (UPSKS)
Evropski sertifikat za savetovanje (ECCac)

Povezani tekstovi:
Bazične emotivne sposobnosti i sposobnost za ljubav

Kontakt za zakazivanje termina i informacije :  

065/369-55-09 

e-mail : marijana.vilimonovic@gmail.com

Šest mitova o stresu

Nesporazumi  vezani za stres mogu u našim životima da proizvedu više toga nego što mislimo. Evo šest tačaka koje nudi American Psichological Association,  koje će vam pomoći da razbijete uobičajene predrasuse o stresu, i malo smernica koje vam mogu pomoći u preuzimanju pozitivne i produktivne akcije u pravcu smanjenja ukupnog stresa u vašem životu.

Mit # 1: Stres je isti za sve.

Nije istina. Svako od nas ima različit prag kada nešto počinje da nas pogađa, a mi svi ne reagujemo na stres na isti način. Neki ljudi će se povući; neki ljudi doživljavaju anksioznost; neki gube smirenost. Identifikovanje šta je za nas okidač za stres i koje je naše uobičajeno ponašanje  pod stresom su ključni prvi koraci u razvoju uspešnog upravljanja stresom .

Mit # 2: Stres je loš.

Stres može biti loš, ali nije uvek. U stvari, u nekim slučajevima, stres može pomoći da se prežive opasne situacije (normalnan je odgovor „bori ili beži“). Stres može biti veliki motivator da se stvari dovedu do kraja. Da li je stres "dobar" ili "loš" ima više veze sa količinom stresa u našem životu i načinom na koji njime upravljamo, nego sa  prostom pozitivnim ili negativnom predznakom koji on sam po sebi ima.

Mit # 3: Stres je svuda, tako da samo treba živeti sa njim.

Mnogi aspekti današnjeg sveta (loša privreda, puno radnih sati, previše obaveza, itd) mogu kod mnogih ljudi dovesti do povećanja stresa. Ali stres nije svuda i ne morate ga jednostavno prihvatiti. Možete oblikovati svoj život tako da imate vreme tokom dana koje je oslobođeno stresa. Takođe možete razviti efikasnu strategiju za prevazilaženje iskustava u svom životu koje smo doživeli kao stresne. Određivanje prioriteta, razbijanje složenih zadataka na manje, jednostavnije projekte, i efikasne strategije upravljanja vremenom su samo neki od načina za smanjenje stresa.

Mit # 4: Najpopularnije strategije za smanjenje stresa su najbolje.

To je opasan mit , jer dovodi ljude koji u njega veruju u situaciju da se uključe u aktivnosti koje „bi  trebalo“ da ih oslobode stresa, iako te strategije ne moraju biti efikasne za njih, njihov način života i osobine ličnost. Ne postoji jedan program za upravljanje stresom koji odgovara svima.  Mnogi od mojih klijenata smatraju da je joga izuzetno stresna, dok je za ostale način da se smanji stres. Najbolji plan  za regulaciju stresa je onaj koji odgovara vašim jedinstvenim potrebama i interesima.  Ukoliko pokušate da na silu uvedete određene načine upravljanje stresom u svom životu, jer se čini da dobro rade kod drugih, vi ćete  verovatno  pre povećati stres nego ga umanjiti.

Mit # 5: Nema simptoma, nema stresa.

Nije istina. Odsustvo simptoma nije isto sto i odsustvo stresa. Tokom vremena, hronični stres će na kraju dovesti um i telo do  prvih znakova istrošenosti (umor, gubitak produktivnosti, zaboravnosti, itd). Ali to može da traje godinama, ponekad decenijama. Nemojte ignorisati stres u svom životu samo zato što ne patite u ovom trenutku. Ranije razvijanje zdravih načina za upravljanja stresom pomoći će vam da bolje prođete kroz periode sa više izazova, kada se oni pojave.

Mit # 6: Samo glavni simptomi stresa zahtevaju pažnju.

Ako se ne upravlja stresom na efikasan način, manji simtomi će se na kraju pretvoriti u glavne simptome stresa. Na manje znakove stresa (glavobolja, osećaj umora, itd), gledam kao na zastavu upozorenja.

Najvažnije je da zapamtite da iako postoji mnogo načina da se smanji stres, ključ za efikasno upravljanje stresom je retko neki sedmodnevni ili mesečni program koji nam govori šta da radimo da se opustimo ili kako da nađemo "ravnotežu". Ključ je u otkrivanju svog programa upravljanja stresom, onaj koji radi za nas i naš životni stil, a zatim i obavezi da ga ugradimo u svoj život.

Autor: Dr. Sherrie Bourg Carter Psy.D.

Izvor: www.psychologytoday.com

Pripremila Marijana Vilimonović, psihološki savetnik
marijana.vilimonovic@gmail.com
065/369-55-09