izvor: www.maminsvet.net
„Daj meni“ i “Neka, ja ću to da uradim“-
rečenice uz koje odrasli prekidaju dete u onome što na svoj način, nespretno,
naopako, pogrešno ....pokušava da uradi. Nakon tih rečenica sledi demonstracija
velikog, moćnog Roditelja koji brzo , spretno, rutinski završi ono što je dete
započelo. Nekada ovom rečenicom čak ne
dozvoljavamo detetu ni da započne određenu radnju, jer je mami ili tati “lakše“ da to urade umesto njega ,da se dete
ne „muči“. Roditelji će to sigurno uraditi brže i bolje,što nije razlog da se
dete odvraća od neke radnje ili je prekida. U sledećoj prilici ono više ni ne pokušava samo, već odmah zove roditelja u pomoć. Ako je sposobno,
zašto mu davati poruku da nije i do kada tačno mislimo da radimo to umesto
njega? Zašto preuzimamo odgovornost za
radnje koje dete treba da obavlja? Zar mama nema gomilu drugih obaveza, sitnih
i krupnih poslova, pa se još i time opterećuje?.....pogledaj ceo tekst http://www.maminsvet.net/2013/09/03/neka-ja-cu-2/
Marijana Vilimonović
Psihološki savetnik
marijana.vilimonovic@gmail.com
065/369-55-09
Marijana Vilimonović
Psihološki savetnik
marijana.vilimonovic@gmail.com
065/369-55-09
Нема коментара:
Постави коментар