Bazične emotivne sposobnosti i sposobnost za ljubav

izvod iz knjige "Sposobnost za ljubav i rad"  Nebojše Jovanovića

Jovanović, N. (2013). Sposobnost za ljubav i rad. Beoknjiga, Beograd

            Govorili smo do sada o tome da je sposobnost za ljubav složena sposobnost i da je, kao lego kocke, sastavljena od sposobnosti o kojima smo govorili u prethodnom delu knjige. Da bismo bili sposobni da zrelo volimo drugu osobu, potrebno je:

-da smo sposobni da je vidimo kao celovitu osobu, sa vrlinama i manama. Bez celovitosti objekta nema objekta, pa se ne može ni voleti drugi, jer ne postoji u našem opažanju kao osoba.

-da možemo da održimo stabilnu unutrašnju povezanost sa objektom. Bez konstantnosti objekta javljaju se brojni poremećaji sposobnosti za ljubav i održavanje optimalne distance.

-da smo sposobni da mislimo razborito i razumemo unutrašnja stanja i motive drugoga. Bez neutralizacije libida i agresije opažamo i reagujemo nerazborito, preplavljeni sopstvenim nefiltriranim emocijama, impulsivno i nepromišljeno. Nedostatak neutralizacije nam onemogućava da mentalizujemo, stvorimo “teoriju uma” druge osobe, razumemo njegova stanja, namere i motive.

-da tolerišemo oprečna osećanja koja imamo prema drugoj osobi. Bez tolerancije na ambivalenciju nismo u stanju da održimo celovit doživljaj druge osobe, pa jednu stranu ambivalencije pomeramo na druge ljude, ili je potiskujemo, ili gradimo površne odnose kakose ambivalencija ne bi razvila u intenzitetu...Nesposobnost da podnosimo ambivalentna osećanja onemogućava nas u tome da razrešimo ambivalenciju, da se opredelimo, odlučimo.

-da tolerišemo razne vrste frustracija koje proističu iz nezadovoljenja nekih naših potreba. U svakom odnosu postoji frustracija. Niko i ništa ne može zadovoljiti sve naše potrebe. Nesposobnost da podnosimo određene vrste frustracije dovode do izbegavanja određenih situacija u odnosima ili do manipulativnih ponašanja kako bi se te frustracije umanjile ili ukinule, kako bi se druga osoba naterala da zadovolji naše potrebe.

-da imamo stabilan izvor energije, volju da razumemo, da gradimo odnos. Volja je motor psihe, i može biti usmerena ka življenju na račun drugoga, ili ka življenju na svoj račun. I njen smer i intenzitet utiču na način na koji osoba voli. Snažna volja usmerena ka kontroli drugoga može odrediti odnos kao odnos kontrole ili zavisnosti. Slabost intenziteta volje takođe može uticati na oblik voljenja, bez obzira na smer. Volja koja je slaba, iako je usmerena ka razvoju, dovodi do nedoslednog načina voljenja.

-da smo sposobni za inicijativu, za pokretanje određenih aktivnosti koje vode ka razvoju (našem razvoju i razvoju voljene osobe). Nedostatak sposobnosti da pokrećemo čini nas reaktivnima, a odnos čini zavisnim od inicijative druge osobe. Devijacije inicijative-”maladaptacije”, mogu voditi do probojne i nametljive inicijative koja guši inicijativu druge osobe, ili je “krade” (uvek iniciramo nešto pre voljene osobe, ili prisvojimo njenu inicijativu kao da je naša-kao da je nama više stalo do onoga što je drugi započeo, čime to postaje naše.)