Neka, ja ću !

izvor: www.maminsvet.net

„Daj meni“ i “Neka, ja ću to da uradim“- rečenice uz koje odrasli prekidaju dete u onome što na svoj način, nespretno, naopako, pogrešno ....pokušava da uradi. Nakon tih rečenica sledi demonstracija velikog, moćnog Roditelja koji brzo , spretno, rutinski završi ono što je dete započelo.  Nekada ovom rečenicom čak ne dozvoljavamo detetu ni da započne određenu radnju, jer je mami ili tati  “lakše“ da to urade umesto njega ,da se dete ne „muči“. Roditelji će to sigurno uraditi brže i bolje,što nije razlog da se dete odvraća od neke radnje ili je prekida. U sledećoj prilici ono  više ni ne pokušava samo, već  odmah zove roditelja u pomoć. Ako je sposobno, zašto mu davati poruku da nije i do kada tačno mislimo da radimo to umesto njega?  Zašto preuzimamo odgovornost za radnje koje dete treba da obavlja? Zar mama nema gomilu drugih obaveza, sitnih i krupnih poslova, pa se još i time opterećuje?.....pogledaj ceo tekst http://www.maminsvet.net/2013/09/03/neka-ja-cu-2/

Marijana Vilimonović
Psihološki savetnik
marijana.vilimonovic@gmail.com
065/369-55-09

Moć bezuslovne roditeljske ljubavi

izvor: www.maminsvet.net

"... Bezuslovna ljubav se vidi u ponašanju i načinu na koji se obraćamo , u pogledu, dodiru, usredsređenoj pažnji, razumevanju i aktivnoj zainteresovanosti za  upoznavanje ličnosti deteta (autentičnih sklonosti, potreba, osobina) . Takođe , kroz dobro poznat termin- kvalitetno provedeno vreme, ali to nije jedino i dovoljno, jer se uglavnom odnosi na slobodno vreme. Bezuslovna ljubav se pokazuje i za vreme obroka, dok se dete sprema da pođe u školu, na putu do treninga ili kada se zadrži duže napolju nego što ste dozvolili, vidi se u načinu naših reakcija i kontakta koji ostvarujemo sa detetom.
       Ako smo po dolasku kući odvojili 1o minuta za kratak razgovor sa detetom o tome šta se dogodilo u toku tog dana (u školi, drugim aktivnostima, njemu lično i sl.) i usredsredimo se na taj razgovor, gledamo dete u oči, gledamo što nam pokazuje, slušamo, pokušamo da razumemo tačno šta nam govori, ne gledamo u  mobilni telefon, laptop, televizor... ako nas neko usred razgovora prekine , a mi kažemo da ćemo se javiti za 10ak minuta,  dajemo poruku detetu da je u tom trenutku za nas važno i vredno naše pažnje....."

ceo tekst...http://www.maminsvet.net/2013/04/25/moc-bezuslovne-roditeljske-ljubavi/


Marijana Vilimonović
psihološki savetnik
marijana.vilimonovic@gmail.com
065/369-55-09

Kako “preživeti” odvajanje od deteta?

izvor: www.maminsvet.net

U situacijama kada se majke prvi put odvajaju od deteta na duže vreme, više sati u toku dana ili odsustvuju nekoliko dana (najčešće je to povratak majke na posao, odlazak na kraći put, u bolnicu i sl.) javljaju se različita neprijatna osećanja.

Vrlo često se javlja strahovanje majke da će do tada uspostavljena veza između nje i deteta oslabiti (od strane deteta), da će se ono vezati za drugu osobu, koja sada radi ono što je radila majka  i na taj nečin „prebaciti“ svoja osećanja na nju ili čak zaboraviti majku.

Tačno je da će se dete vezivati i za druge osobe, osim emocionalne vezanosti za majku stvaraće i druge emocionalne veze. Ali, neće zaboraviti majku dok je ona na poslu ili ako otputuje na dva dana. Daleko od toga.

Međutim, vezivanje deteta za druge osobe može da tišti majku i iz drugog razloga. Ako je ona po prirodi nesigurna i strahuje od prekida odnosa (sa drugima), te smatra da bi dete trebalo da bude emotivno vezano samo za nju- može se javiti i velika ljubomora, što nije dobro ni za nju ni za dete, a ni za osobu koja brine o detetu kada je majka odsutna. Jedno od mogućih loših rešenja majke u toj situaciji je da često menja osobe koje angažuje da brinu o detetu, odnosno sprečava da dete ostvari vezanost za drugog.

Drugi problem leži u takođe  iracionalnoj ideji majke da „mora uvek da bude sa svojim detetom“, jer kada nije-  dete negoduje, plače, ne može da zaspi , te ona svojim postupkom privremenog odlaska u stvari nanosi štetu detetu i stvara mu neprijatne osećaje, strahove i bol,  pa je samim tim ona loša majka. Ovakvo razmišljanje stvara osećanje krivice. Umesto toga majka može misliti ovako: „Kada nisam sa detetom, znam da ono plače ili da ne može da zaspi, da me traži, to je loše i žao mi je zbog  toga ali to ne znači da sam ja loša majka“.

Osećanje krivice je još veće ako majka ima doživljaj da je ona jedina odgovorna za svu brigu i negu deteta, kao i za sve što se njemu dešava, kako se oseća i što će mu se u budućnosti desiti (kako će se aktelni događaji odraziti na njegovu budućnost). Činjenica je da majka i njen odnos prema detetu imaju veoma veliki uticaj na „sudbinu“ deteta, tj.na njegov emotivni i socijalni razvoj itd. Ali majka nije bog, nema toliku moć i nije jedina odgovorna . Važno je da ona realno sagleda dokle doseže njena odgovornost, a samim tim i njena moć.......http://www.maminsvet.net/2013/05/28/kako-preziveti-odvajanje-od-deteta

Marijana Vilimonović

Psihološki savetnik

marijana.vilimonovic@gmail.com

065/369-55-09

Kako pomoći sebi tokom razvoda

izvor: www.maminsvet.net
autor: Marijana Vilimonović

Razvod je jedno od najstresnijih iskustava koje možemo imati u životu, bez obzira da li smo sami doneli tu odluku ili na nju pristali. Zašto je toliko stresan? Niko nas nije naučio kako se prolazi kroz taj proces, šta se tačno radi, a šta ne. Nismo želeli da se naš brak tako završi, ulazimo u brak sa idejom o zdravoj i trajnoj porodici. Razvod shvatamo kao lični poraz. Preplavljeni smo mešavnom intenzivnih emocija, od razočaranosti do tuge, ljutnje i besa, od neverice i zabrinutosti do straha. Imamo potrebu da stvari držimo pod kod kontrolom a one nam izmiču. Ne možemo da predvidimo šta će uraditi druga strana, kako će se sve završiti, kako će deca sve prihvatiti. Ima puno pitanja a malo onih koji nam mogu dati tačne ili bar utešne odgovore.
Više od svega u periodu razvoda potrebna vam je podrška, u svim oblicima: emotivna – da se ispraznite i oslobodite negativnih emocija i tenzije, stručna – da dobijete informacije koje su nam neophodne , praktična – da vas odmeni u situacijama kada klonete i kada vam je potrebno da „napunite baterije“ .......

- See more at: http://www.maminsvet.net/2013/10/22/kako-pomoci-sebi-tokom-razvoda/#more-4938

Šta pružamo deci, a šta nam ona daju

 izvor: www.maminsvet.net

           Kako zamišljate odnos sa svojom decom kroz 10, 20, 30 godina...ko kome daje i šta? Verovatno  jedno drugom ono što budete mogli. Zašto sada ne bi bilo isto tako? Ako mislite da malo dete nema šta da učini za Vas varate se, bez obzira na urast, svako ima nešto da dâ.

Šta  deca imaju da daju roditeljima? Na početku  mogu da daju zagrljaj, osmeh, crtež, recitaciju,  igru, ples, kreacije, kasnije mogu da daju brigu o mlađem bratu, sestri, kućnom ljubimcu, svojim stvarima i igračkama, odgovrnost , da poštuju pravila u kući , da se zalažu u aktivnostima koje ste im obezbedili, poštovanje, vreme, strpljenje, mogu da pomognu u nabavci i kućnim poslovima, itd.itd.

          Dugačak je spisak svega što deca mogu i hoće da daju svojim roditeljima.To je u njihovoj prirodi. Ali tu mi odrasli umešamo svoje prste i poremetimo prirodan tok stvari. Kako? Tako što im ne dozvoljavamo da nam daju. Nećemo ili ne znamo da primimo ono što imaju da nam daju. Kao da ćemo im onda ostati dužni ili kao da će se onda umanjiti vrednost svega što smo mi učinili za njih. Podarili smo im život i mnogo što šta, ali ipak postoji onaj procenat verovatnoće koji nas koči u primanju-možda bolje ne, „bolje da ja njemu sve dam pa će on kad poraste, a kad ja budem star valjda da mi vrati nešto od toga“-razmišlja roditelj. Greška. Zašto da uzvrati kad bude stariji, ako mu to ne dozvolimo dok je još pun želje da nam pruži ono što ima.  

Roditelji se razlikuju prema očekivanjima koja imaju od dece:

• Postoje roditelji sa prevelikim očekivanjima - očekuju da deca uvek poštuju pravila, da pohađaju veliki broj sekcija i da u svakoj budu najbolja u grupi, da im uvek bude uredna soba, da nikada ne budu ljuta ili nezadovoljna, da imaju odličan uspeh u školi, da uvek imaju razumevanja, da kad nešto daju, daju samo najbolje. Akcenat je na „uvek“ i „naj“. Ali i pored svog truda ove dece roditelji često budu nezadovoljni i ljuti, jer im deca ne daju „uvek“ i „naj“ . U odraslom dobu ova deca nastavljaju da ulaze u odnose sa zahtevnim partnerima, koje je teško zadovoljiti, trude se da zadovolje nadređene, a da pritom ne uživaju u poslu koji obavljaju.

• Roditelji sa premalim očekivanjima i to oni koji:

-  mnogo daju , malo očekuju  – ne podstiču dete da prihvati i prevaziđe poteškoće na koje nailazi, štede ga,  rade umesto njega mnoge stvari za koje je samo sposobno (da se „ne muči“), neki izlaze u susret svim željama deteta, potežu sva moguća i nemoguća sredstva da se te želje i ostvare, sve u svemu - mnogo daju a ne očekuju od deteta ništa ili ništa naročito. Kada se to ovako postavi zvuči jako loše, što zaista i jeste. U takvoj raspodeli uloga dete nema ništa ili ništa naročlito da dâ. Zar? Ovi roditelji mogu imati nalete očekivanja, kada im dođe „žuta minuta“ , kada imaju izlive nezadovoljstva  zato što su im deca nezahvalna, bezobzirna ili lenja. Nakon toga se vraća sve na staro, radi se za decu šta god  i koliko god se može. U odraslom dobu ove dece roditelji ipak imaju očekivanja, jer dao- sam –mu- sve-što-mogu roditelj valjda treba da dobije nešto zauzvrat, ako ne dobije to bi bio krajnji bezobrazluk ove sada već velike dece. Međutim, davno ugušena potreba za davanjem se sada teško aktivira, ovi roditelji bivaju uskraćeni za minimum koji kasnije očekuju od deteta (da pozovu, dolaze,  sami ponude pomoć ili angažovanje)

- oni kojima je svejedno –  ovi roditelji su uglavnom ravnodušni na ono što dete daje, ne oduševljavaju se, sve im je  jedno, nemoguće ih je oduševiti, ali ni razočarati. U odraslom dobu ova deca umeju da budu korektna , da uzvrate, ali radi reda, rutinski, bez osećaja za stvarne potrebe drugog.

•  Roditelji sa optimalnim očekivanjima – očekuju da dete brine o sebi, svojim stvarima, obavezama... u skladu sa svojim uzrastom, podržavaju ga u naporima da to nauči, ali su pritom fleksibilni, obraćaju pažnju na stanje u kom se dete nalazi, detetove sposobnosti i potrebe , u skladu sa tim donose odluke , daju pohvalu za trud, očekuju od deteta da dâ svoj maksimum u važnim aktivnostima (bez uslova da bude najbolje u grupi), prihvataju ono što dete ima i da im dâ, pritom ispoljavaju zadovoljstvo i ponos. U odnosu ove dece i njihovih roditelja postoji uzajamnost, u kome deca dobijaju (mogućnost, podršku, sredstva)  ali i daju (trud, zalaganje, zahvalnost) . Ovakvim odnosima teže i kasnije u odraslom dobu.

          Ključni element u kvalitetnom odnosu jeste „uzajamnost“, ali ne i trgovina u odnosu  „sada ću ja tebi, a zato ćeš sutra ti meni“, već ravnoteža, balans, koji je neophodan kako bi odnos bio pošten, odosno kako ni jedna strana ne bi bila oštećena. U današnje vreme veoma je čest odnos  gde roditelj puno daje a malo dobija. U ovakvom odnosu su obe strane oštećene, ona koja previše daje -  jednog dana biva razočarana,  ona od koje niko ne očekuje i ne želi ništa da uzme - ponižena je. Ako vam ove reči deluju kao preterivanje probajte da zamislite da vam komšinica svakog dana donosi nešto od svojih specijaliteta da se počastite, a kada vi jednom odlučite da odnesete njoj, ona vam zatvori  vrata uz reči „ne treba mi, to mogu i sama da napravim“. http://www.maminsvet.net/2013/11/16/sta-pruzamo-deci-a-sta-nam-ona-daju/

Marijana Vilimonović
Psihološki savetnik
marijana.vilimonovic@gmail.com
065/369-55-09

Razvod - iskustvena grupa

Iskustvena grupa „Upravljanje sobom u procesu razvoda“ daje mogućnost osobama koje prolaze ili su prošle kroz proces razvoda da uz psihosocijalnu podršku voditelja grupe i drugih učesnika sa istim ili sličnim iskustvom rade na sebi i ojačaju svoje snage kako bi očuvale kvalitet života, svoje fizičko i mentalno zdravlje. 

ISKUSTVENA GRUPA „UPRAVLJANJE SOBOM U PROCESU RAZVODA“

Cilj iskustvene grupe - Pružanje psihosocijalne podrške osobama koje prolaze kroz proces razvoda .

Šta Vam nudi iskustvena grupa?

- Mogućnost da u zaštićenom okruženju iznesete svoje dileme, pitanja, strahove, nedoumice.
- Mogućnost da učite iz tuđeg iskustva
- Okruženje koje razume kroz šta prolazite i spremno je da Vam pruži podršku, bez osuđivanja i kritikovanja
- Mogućnost da radite na sebi i iskoristite trenutnu krizu kao priliku svoj lični razvoj
- Priliku da čujete druga iskustva i postanete svedoci njihove promene na bolje
- Priliku da doživite realne reakcije drugih na svoje stavove, mišljenja i ponašanja, obzirom na poverenje, otvorenost i specifičnost odnosa koji se stvara među članovima grupe, baziranom na međusobnom razumevanje i poštovanju.

TRAJANJE - Možete se priključiti postojećoj grupi u bilo kom trenutku. Članstvo u grupi nije unapred vremenski ograničeno.
Pre priključenja grupi obavezan je jedan individualni susret sa koučem. Taj susret je besplatan.

PRAVILA GRUPE:

- poštovanje osnovnih etičkih i profesionalnih načela od strane njegovih spovodioca, kao i poštovanje bazičnih pravila komunikacije od strane učesnika
- važi pravilo poverljivosti (sadržaj koji se iznosi u grupama ili individualno je poverljiv i ne predočava se trećim licima)
- međusobno poverenje, poštovanje i tačnost, kao i poštovanje međusobnih razlika.
- važi nulta tolerancija na diskriminaciju učesnika po bilo kom osnovu.
- nulta tolerancija na agresivnost

PRIJAVLJIVANJE i kontakti voditelja grupe:

 Marijana Vilimonović, psiholog savetnik
065/3695509, email: marijana.vilimonovic@gmail.com

 Tatjana Stevanović, lajf kouč O.L.I. Psihodinamskog metoda
064/8846733, email: tatjanamomic@eunet.rs

http://olicentar.rs/images/stories/downloads/Iskustvena_grupa/Iskustvena_grupa-Razvod.pdf

Mesto održavanja: Ulica Ljube Didića br. 21, Beograd, Palilula

Program "Upravljenje sobom u procesu razvoda"

Razvodite se!? Ne morate kroz to iskustvo da prolazite sami. Osećate se zbunjeno, napeto, u dilemi ste, osećate strah…? Možemo Vam pomoći da svoja iskustva podelite sa onima koji su u sličnoj situaciji ili su kroz nju već prošli.

UPRAVLJANJE SOBOM U PROCESU RAZVODA

(Program pružanja psiho-socijalne podrške)

Program “Upravljanje sobom u procesu razvoda”  je primenjeni program proistekao iz O.L.I. Psihodinamskog Integrativnog metoda,  u skladu sa znanjem i iskustvom stečenim na edukaciji O.L.I. psihodimskog life coaching-a, rada na sebi, rada sa klijentima i ličnog životnog  iskustva. Program omogućava sticanje praktičnih veština prepoznavanja, razumevanja i upravljanja emocijama i događajima tokom razvoda. Uključuje veliki broj praktičnih tehnika, vežbi i efikasnih postupaka za ovladavanje veštinama. Opšti cilj programa je sticanje primenjivih znanja za upravljanje sobom u procesu razvoda.
(http://olicentar.rs/index.php/o-l-i-metod/o-o-l-i-metodu)

CILJEVI PROGRAMA:

·         pružanje socijalne i psihološke podrške članovima grupe

·         jačanje unutrašnjih snaga učesnika (potrebnih za prevladavanje krize, umanjivanje uticaja stresnih događaja)

·         očuvanje psihofizičkog zdravlja učesnika, prevencija mentalnih i psihosomatskih oboljenja

·         razvoj određenih sposobnosti potrebnih za samostalno poboljšanje kvaliteta života pojedinca

     (na nivou komunikacije, međuljudskih odnosa, definisanja ličnih potreba i ciljeva, ostvarivanje zadovoljstva u različitim ulogama: roditeljskim, partnerskim, društvenim, profesionalnim…)

·         buđenje svesti o ličnoj odgovornosti i moći pojedinca, čime osoba stiče doživljaj da je “uzela život u svoje ruke”

Sprovođenje Programa podrazumeva :

- poštovanje osnovnih etičkih i profesionalnih načela od strane njegovih spovodioca, kao i poštovanje bazičnih pravila komunikacije od strane učesnika

- važi pravilo poverljivosti (sadržaj koji se iznosi u grupama ili individualno je poverljiv i ne predočava se trećim licima).

- međusobno poverenje, poštovanje i tačnost, kao i poštovanje međusobnih razlika 

- nultu tolerancija na diskriminaciju učesnika po bilo kom osnovu

- nultu tolerancija na agresivnost

TRAJANJE:

          Program traje 48 sati i podeljen je u 7 modula.

     Prvih 6 modula traju po 6 sati, raspodeljenih u dva susreta od 1,5 sat i jednu radionicu od 3 sata.

     Sedmi modul traje 12 sati i sastoji se od 4  susreta po 3 sata.

         Program se sprovodi u manjim grupama (do 15 članova).

    Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće u jednom ili više modula. Realizacija svakog od modula počinje nakon formiranja grupe za taj modul.

STRUKTURA PROGRAMA:

I Modul                      Period pre razvoda  „Izneverena očekivanja”

Otkriti očekivanja koja su se izneverila, sa čime je osoba ušla u brak, u kojim okolnostima, sa kojom idejom

II Modul        Svest o problemu – ideja o razvodu  „Šta sve može da vodi ka razvodu“ 

Učesnici se upoznaju sa procesima koji se odvijaju u ovoj fazi, što doprinosi razumevanju i prihvatanju toka stvari, uz navođenje na otkrivanje pravog uzroka kako se isto ne bi ponovilo u budućim vezama, ne tražimo krivca nego rešenje.

III Modul          Odluka o razvodu „Šta sve sa sobom nosi odluka o razvodu“

Ovladavanje veštinama  komunikacije, naučiti kako da dođemo do odluke u kojoj neće biti važno ko je u pravu, već šta je ispravno i najbolje za sve u datoj situaciji. Rešavanje konflikata, zastupanje sebe, poštovanje svojih prava i prava Drugog.

IV Modul          Dezorganizacija – period „haosa“ „Kako preživeti početak razvoda – odvajanje“

·         umanjiti osećanje ljutnje i besa na partnera, povezati dešavanja sa lošim odnosom a ne sa „lošom“ osobom (bivšim partnerom)

·         jačanje roditeljske relacije – ne povlačiti se iz odnosa sa decom,  rad na komunikaciji sa decom

·         ohrabriti očeve da zatraže socijalnu podršku od svojih bližnjih (važne osobe)

V Modul           Faza reorganizacije „Stvaranje novog  ja“

·         napuštanje prethodnog identiteta  i stvaranje novog, ponovno „kreiranje sebe“

·         osvešćivanje pozitivnih aspektata razvoda, „kriza kao šansa“

·         rad na emocionalnoj separaciji od partnera, prepoznavanje trenutnih emocija

VI  Modul         Posle razvoda „Šta posle razvoda-priprema za nastavak života, nove veze“

·         objektivno sagledati svoju odgovrnosti i odluku , svrhu koju je imao izbor baš takvog partnera

·         sagledati sopstveni doprinos i stavove koji su uticali na razvoj i tok  događaja integracija celog kriznog perioda razvoda u sopstvenoi živorni tok

·         otkrivanje  “kakav/va hoću da budem”

VII Modul         Odnos sa decom

1.     Komunikacija sa decom vezana za teme razvoda

2.     Održavanje odnosa sa detetom u slučajevima kada ono živi sa drugim roditeljem

3.     Unutrašnje prevladavanje odvajanja od deteta

4.     Komunikacija sa decom i disciplina

Napomena: postoji mogućnost izdavanja sertifikata "O.L.I. Psihološko edukativnog centra" za sate iskustvenog rada (rada na sebi) učesnicima kojima je to potrebno. 
Detaljnije o programu : http://olicentar.rs/images/stories/downloads/Radionice/razvod.pdf

PRIJAVLJIVANJE i dodatne informacije (kreatori i voditelji programa):

·         Marijana Vilimonović, lajf  kouč  O.L.I.  Psihodinamskog metoda

Kontakt: 060/3695509, marijana.vilimonovic@gmail.com  

·         Tatjana Stevanović, dipl. matematičar i lajf kouč O.L.I. Psihodinamskog metoda

Kontakt: 064/8846733, tatjanamomic@eunet.rs

Mesto održavanja:        Ulica Ljube Didića br. 21, Beograd, Palilula

Radionica "Nagrada i kazna u procesu vaspitavanja"

Radionica je namenjena:

- roditeljima
- vaspitačima
- osobama koje se profesionalno ili privatno bave čuvanjem, negom  i vaspitavanjem dece

Prilikom svakodnevne komunikacije svi manje-više koristimo nagrade i kazne i računamo na njihovo dejstvo, nekada svesno, nekad ne. 

U okviru ove teme učesnici će imati prilike da : 

- se bolje upoznaju sa utvrđenim mehanizmima, mogućim dejstvima i efektima  nagrade i kazne

- lakše prepoznaju u svojim ili tuđim postupcima  ova sredstva učenja i korigovanja ponašanja

 - prodiskutuju o različitim modalitetima nagrada i kazni, njihovim pozitivnim i negativnim stranama

 - utvrde kako se nagrada i kazna uklapaju njihov dominantni vaspitni stil

-  zajedno sa voditeljem i ostalim učesnicima dođu do odgovora na pitanje: da li bi i kako trebalo svesno, sistematski koristiti nagrade i kazne u procesu disciplinovanja dece  

Za informacije i učestvovanje u radionici prijavite se na e-mail: marijana.vilimonovic@gmail.com

Radionicu vodi 
Marijana Vilimonović
psihološki savetnik
065/369-55-09

Radionica „ Kako da naučim dete da se ponaša kada je ljuto?“

Kome je namenjena?

Roditeljima, vaspitačima, svima koji se bave decom, provode vreme sa njima, vaspitavaju ih, disciplinuju i vole. Situacije kada deca ispoljavaju svoj gnev i ljutnju umeju da budu veoma neprijatne. Sa druge strane, takvu situaciju možemo da shvatimo kao priliku da podučimo dete kako da ispoljava negativna osećanja na zreo način, čime doprinosimo emotivnom razvoju deteta i poboljšavamo kvalitet njigovog odnosa sa okolinom.

 Radionica obrađuje temu gneva kod dece kroz :

- razumevanje  prirode dečjeg gneva

- prepoznavanje različitih  načina na koji deca ispoljavaju ljutnju i gnev

- identifikovanje najčešćih uzroka ovih osećanja kod dece

- prepoznavanje dobrih i loših strategija koje roditelji/vaspitači u tim situacijama koriste

- individualni rad učesnika na poceni načina ispoljavanja gneva  svog deteta

Dođite da razmenimo iskustva, diskutujemo, razgovaramo, otvorimo nove teme...

Mesto održavanja: Beograd

Prijava i informacije: 

marijana.vilimonovic@gmail.com
tel: 060/369-55-09

Radionicu vodi Marijana Vilimonović, psihološki savetnik  065/36955009

Roditelji i deca u periodu razvoda

         Iako se psihološko savetovanje kloni pravog davanja saveta, postoje životni događaji i krize, kao što je razvod, kada direktne preporuke mogu biti od pomoći.  Tada smo preplavljeni različitim emocijama (od tuge, razočaranosti i straha do besa i želje za osvetom),   konfuzni, u situaciji da donosimo važne odluke  ne samo vezano za nas već i za našu decu. Kao i u svakoj drugoj životnoj sizuaciji, najbitnije je da budemo smireni i iskreni .

          Na samom početku,  recite detetu šta se događa što je moguće jednostavnije, u skladu sa uzrastom deteta, bez suvišnih detalja, primera, objašnjavanja i interpretacija prošlih događaja , jer tako neminovno ulazite u „blatnjenje“ drugog roditelja kao i  u priču „ko je kriv“ , što nepotrebno  opterećuje dete. 
          Sve informacije koje se ne tiču deteta ostavite za sebe, ali zato unapred pripremite odgovore na pitanja: gde i sa kim će dete živeti (ako imate više dece da li će biti zajedno); da li će menjati školu, okruženje, kada i kako će odžavati kontakt sa drugim roditeljem, babom i dedom, drugarima i sl. Osim što razgovarate o tome šta će se sve promeniti, naglasite i šta se sve neće promeniti (ako je dete vezano za kućnog ljubimca, svoje stvari, sobu i slično). Budite iskreni u vezi svojih planova. Važno je da dete zna da ćete oboje i dalje biti njegovi roditelji, kao i do sad. Ukoliko ne znate u tom trenutku odgovore na sva pitanja, nemojte davati detetu lažnu nadu ili brigu,  predstaljajući sopstvena nagađanja kao činjenice.  Imate pravo da ne znate odgovore na sva pitanja, ali onda recite detetu da ćete razmisliti još o tome, te ćete mu reći kada budete znali.

         Sa detetom razgovarajte kad ste oboje smireni, o svim važnim temama pa i o ovoj. Deca te razgovore pamte, kao i atmosferu koja je vladala u toku razgovora. Ukoliko ste tom prilikom smireni i pružate detetu emotivnu sigurnost, dete će lakše prihvatiti promene.

        Dajte jasno detetu do  znanja da ono nije krivo za vaš razvod. Deca su po prirodi egocentrična bića. Misle da je sve vezano za  njih. Osim toga, često čuju svađe roditelja u kojima se spominju njihova imena , nešto vezano za njih (bez obzira u kom kontekstu), te smatraju da se svađate „zbog“ njih, „da nema njega“ ili „da nema toga“( nekog događaja ) vi se ne biste ni svađali. Međutim, nije uvek  dovoljno jednom objasniti detetu da nije krivo. Ponovite to, jer vam dete skoro nikada neće eksplicitno reći ili pokazati osećanje krivice, a možda čak ni ne zna da je nelagoda koju oseća –krivica, pa je ispoljava kroz povlačenje, ljutnju ili neku drugu promenu u  ponašanju.

        Potrudite se da u svakoj situaciji , ma koliko ona bila izuzetna (neprijatna) i bez obzira šta osećate u tom trenutku prema drugom roditelju, reagujete tako da dugoročni ishod vaših reakcija bude najbolji za dete i za vas. Imajte u glavi širu sliku, a ne samo konkretan događaj ili situaciju. Suzdržite se da  reagujte i  donosite odluke u stanju visoke pobuđenosti (u afektu) bez obzira koliko  vam se baš to u trenutku čini pravim postupkom ili činilo rasterećenje. Hladne glave možete čak uraditi  isto, ali na drugačiji ,“ pametniji“ način.

        Suzdržite se od ispoljavanja netrpeljivost prema drugom roditelju pred detetom. Sve što mislite i osećate podelite kasnije- sa prijateljem, rođakom, advokatom, psihologom, sveštenikom ili bilo kim ko vam pruža podršku u tom periodu (bez stida i straha dozvolite drugima da vam pomognu). Ukoliko imate prilike pridružite se nekoj grupi ili udruženju gde možete razmeniti svoja osećanja, nedoumice i strahove sa drugima. Imajte u vidu da niste jedini, da sve što proživnjavate sada neko je već pre vas proživeo i svoje iskustvo možete podeliti sa drugima.

       Ukoliko ste preuzeli (pored svojih obaveza) sve obaveze koje je obavljao drugi roditelj, vezano za kuću i dete, svedite ih na razumnu meru, na određeno vreme- dok ne prođe period krize,  u međuvremenu dete raste i time se sve više osamostaljuje, a njegove potrebe se menjaju. I opet, dozvolite drugima da vam pomognu. Ako drugi  roditelj želi da i dalje izvršava obaveze oko deteta koje je do tada radio, a sa njim ste u koliko-toliko dobrom odnosu, to je dobro i za dete i za Vas.

       Suzdržite se od toga da koristite dete za prenošenje poruka ili „špijuniranje“ drugog roditelja ma koliko vam naivno ta ideja zvučala, niti da dete na bilo koji drugi način stavljate u poziciju opredeljivanja za i protiv, kao i u poziciju „imeđu dve vatre“ . Sve navedene strategije su loše strategije i dodatno otežavaju situaciju u kojoj se dete nalazi.

      Prihvatite da ne postoji osoba ili ustanova koja će promeniti vašeg bivšeg supruga/suprugu i naterati ga da se ophodi prema detetu i obavezama koje ima prema njemu onako kako vi to želite ili smatrate „normalnim“, koliko god vaša vizija bila u korist deteta.  To ne isključuje reagovanje ukoliko smatrate da je dete ugroženo (fizički ili psihički maltretirano) i ukoliko drugi roditelj ne izvršava roditeljske dužnosti donete presudom.

      Ako se trudite,  a drugi roditelj se ponaša sasvim suprotno svemu što je ovde navedeno, nemojte dozvolite da vas to  obeshrabri. Računajte na to da svako ima svoj doprinos, vaše je da radite onako kako mislite da je najbolje. Osim toga, sve što činite danas u odnosu sa detetom ima i svoje „odloženo dejstvo“. Takođe, razgovor i atmosfera koja nije nabijena negativnim emocijama daje blagotvoran efekat na dete.

      Bez obzira koliko se trudite,  može se desiti da popustite pod jakim  emocijama i u trenutku odreagujete ili izgovorite nešto što niste želeli, međutim, nemojte se opterećivati  time, oprostite sebi, ako je potrebno izvinite se detetu i idite dalje, setite se da niste savršeni i jedna greška neće srušiti vaš dosadašnji trud, kao što ni samo jedna  dobra misao, emocija ili radnja ne može sve dovesti u red. Zato, vaš najbolji prijatelj jeste stpljenje. Ne znamo koliko je vremena potrebno da stvari dođu na svoje mesto. Za to vreme verujte da će doći.

Marijana Vilimonović
psihološki savetnik
marijana.vilimonovic@gmail.com
065/3695509

10 Koraka do gubljenja vere u sebe

Evo kako bi izgledalo kada bismo posmatrali i napisali uputsva, korake , osobe koja je uporna u tome da ne ispoštuje dogovor sa samom sobom i svaki put joj uspe da izneveri sebe:

1. Dobro razmisli šta bi trebalo da uradiš da bi ostvario neki svoj cilj, nešto dobro za sebe, a onda nemoj ni početi to da radiš, kad god možeš radi nešto drugo umesto toga.

2. Dobro razmisli kada bi trebalo da počneš, ali nemoj početi tada, najsigurniji način - nemoj početi nikada.

3. Dobro razmisli kako bi trebalo da radiš da bi na kraju bio zadovoljan  rezultatom  i onda ( ako prekršiš predhodna 2 koraka, pa ipak počneš ) nemoj to raditi onako  kako  si ranije promislio, probaj da uveriš sebe da to može drugačije.

4. Ako ipak dobiješ neki rezultet, ali lošiji od onog što si na početku zamislio, ubedi sebe da si to upravo i želeo ili okrivi nekog drugog.

5. Ako ne stigneš do koraka br.3, odnosno ne započneš radnju koja vodi ka cilju, sledi vrlo moćan korak ka gubitku vere u sebe : odustani od cilja, ubedi sebe da ti to uopšte ne želiš.

6. Ako ti ne uspe da ubediš sebe da ne želiš to što zaista želiš, možda će ti uspeti da ubediš sebe da sa tobom nešto nije uredu.

7. Ako rešiš da probaš opet,  ponovi sve isto što si i prošli put radio, jer će u suprotnom možda početi da ti se vraća vera u sebe.

8. Radi sve ovo sa što većim brojem svojih ciljeva , od najjednostavnijih, svakodnevnih, do najvećih - životnih i na pravom si putu potpunog gubljenja vere u sebe.

9. Radi to svaki dan, ako ti ne ide, ako ti je dosadno - budi uporan, smišljaj nove načine koji ne vode ostvarenju cilja, budi kreativan, probaj nešto novo kad god ti padne na pamet da ispoštuješ ono što si sam na početku sebi obećao.

10. Ako radiš suprotno od navedenog, pa ti se ipak vraća vera u sebe, možeš da uradiš nešto  iznenada, kao slučajno , nešto za šta si siguran da će te vratiti na sam početak.

Marijana Vilimonović

Da li pomažete detetu da neguje prijateljstva?

        Sklapanje i negovanje prijateljstva kod dece važno je za njihovo shvatanje i održavanje intimnih odnosa  u odraslom dobu. Posedovanje „najboljeg prijatelja“ je prilika da se uspostave granice, razvija strpljenje, uvide sklonosti, oseti frustracija. Roditelji predškolske dece planiraju aktivnosti u kojima će se njihova deca družiti sa vršnjacima, odlaze u parkove i igraonice. Sa polaskom u školu deca sama pronalaze prijatelje, osećaju ko im odgovara a ko ne. Vremenom se ta prijateljstva produbljuju, postaju intimnija, prolaze kroz uspone i padove. U tom izboru ih treba podžati, razumeti, biti zainteresovan za njihove izbore i odnose. Ukoliko niste zadovoljni, dajte im sugestiju kroz svoj primer, upoznajte ih sa svojim prijeteljima i onim što smatrate da bi prijateljstvo trebalo da čini. Podržite i pomozite detetu da neguje svoja prijateljstva, jer upravo će im neka od njih ostati za ceo život.

INTELEKTUALIZACIJA VS. EMOCIONALIZACIJA

            

           Emocionalna inteligencija, sada već dobro poznat pojam koji je popularizovao Danijel Goleman 1995.god. istoimenom knjigom. I dalje, kada kažemo „inteligencija“  uglavnom mislimo na intelektualne sposobnosti. Zato emocionalnu inteligenciju ne bi trebalo porediti sa IQ i vezivati se za analogiju IQ-EQ. Pojam "koeficijent inteligencije" zasnovan je na rezultatima merenja različitih sposobnosti, tj.postignućima na testovima inteligencije (šta god se podrazumevalo pokazateljima inteligencije). 

Zajedničko im je da  iza njih stoje neke sposobnosti (kognitivne/emocionalne),  sa kojima se rađamo, uz individualne razlike u njihovom kvantitetu i kapacitetu, koje možemo u manjoj ili većoj meri razvijati i koje utiču na naš život, uspeh, zadovoljstvo, samoostvarenje... Osim toga, poželjna je socijalna odrednica  imati visok IQ, sa pomalo naivnom idejom da je to nužan i dovoljan uslov za uspeh u životu i produktivnost (najčešće se ima u vidu akademski i profesionalni uspeh, ali neretko i u ljubavi i međuljudskim odnosima). Ta ideja je motivisala napore ka intelektualizaciji društva, koja je dala i dalje daje rezultate : prosečan IQ se kroz generacije sve više povećava.
Deca su nam, dakle, iz generacije u generaciju sve pametnija. Sada već odrasla, u najvećoj produktivnoj snazi,  trebalo bi da ispolje taj intelektualni kapacitet u ličnom i profesionalnom životu. Pokazatelji toga bi, ukratko, bili: uspešno realizovano obrazovanje, profesionalno ostvarenje i produktivnost na tom polju, stabilan brak, ostvarenje na polju roditeljstva, održavanje zdravog socijalnog života i međuljudskih odnosa.

Šta se dešava kada višegodišnje ulaganje u vaspitanje i obrazovanje ne rezultira produktivnošću u odrasloj dobi nekada ,činjenica, inteligentne dece? Šta kada se to ponavlja iz generacije u generaciju, a nove i dalje postižu zavidan uspeh na testovima inteligencije?  Sa strane gledano čini se kao da je društvo i ceo program intelektualizacije društva ostao izneveren. Očigledno postoji nešto što generalno, veoma snažno i uporno ometa ubiranje plodova celokupnog truda.
Tu ulazimo u sferu emocionalne inteligencije kao, nekada podcenjenog,  faktora za ostvarenje uspeha. Sada čujmo na svakom koraku da su deca sve pametnija, bave se i ovladavaju raznim područjima i znanjima bolje i više nego njihovi roditelji a da ne govorimo o daljim generacijama, pa je vreme da se takođe sistemantski i intenzivno posvetimo razvoju njihovih emocionalnih veština, kao što su:
- prepoznavanje i razumevanje sopstvenih emocija
- ispoljavanje, upravljanje emocijama
- razvoj empatije (prepoznavanje emocija kod drugih)
- održavanje međuljudskih odnosa
- rešavanje konflikata
- poštovanje drugih...
Na svu sreću, podsticanje razvoja emocionalne inteligencije kod dece izgleda kao manji zalogaj, jer je njen razvoj više pod uticajem spoljašnjih činilaca (roditelja i škole), odnosno manje genetski opterećen u odnosu na IQ. Ali samo „izgleda“ tako. Bez obzira na udeo genetike, posao nije lak, traje dugo i ume da bude frustrirajući. Ali ako vizualizujemo rezulat i vidimo decu kao ostvarene, emocionalno zrele odrasle osobe, onda je to dovoljna motivacija da se u taj posao i upustimo.